Pomozite nam

Jedan u 5000 dečaka rađa se sa Hemofilijom. Njihova krv ne zgrušava se normalno i izloženi su riziku od unutrašnjeg krvarenja koje može biti fatalno.

Sa adekvatnim tretmanom osobe sa Hemofilijom mogu živeti savršeno zdrav život. Bez nje, mnogi će umreti mladi ili, ako prežive, imaće teška oštećenja zglobova koja ih ostavljaju sa trajnim invaliditetima.

Pomažući Udruženje Hemofiličara Srbije pomažete da više dece i odraslih ljudi sa poremećajem koagulacije dobije terapiju koja im je neophodna. Pridružite se zajednici onih koji pomažu. Tri su načina da pomognete:

  • postanite donor

Dinarski račun Udruženja: 205-67443-04

Devizni račun za donacije iz inostranstva: 5443-17328271

  • postanite član
  • postanite volonter

Telefon udruženja (10–14h ) 064/3284357

Svetski dan hemofilije

17. April – SVETSKI DAN HEMOFILIJE

Tema ovogodišnjeg dana Hemofilije jeste:

TERAPIJA ZA SVE!

Udruženje Hemofiličara Srbije (UHS), i ove godine, aktivno dočekuje dan Hemofilije 17. April, učestvujući u programu organizvanom od strane Svetske Federacije za Hemofiliju (WFH).

Kućna terapija

U toku je akcija za propisivanje kućne terapije, naravno kao i uvek, uz veliku podršku i razumevanje Komisije za Hemofiliju pri Ministarstvu Zdravlja  Republike Srbije i Centra za Hemofiliju pri Zavodu za transfuziju krvi.

Pošaljite nam Vaše mišljenje i predloge na sledeću adresu: akcija@hemofilija.org.yu   

Istorija Hemofilije PDF Print E-mail
Written by Administrator   
Thursday, 26 March 2009 15:27

Kada je Hemofilija prvi put prepoznata?

Hemofilija je prepoznata, iako ne i imenovana, još u drevna vremena. Talmud, zbirka drevnih spisa Jevrejskih sveštenika, navodi da muške bebe nisu morale biti obrezane ukoliko su mu dva brata već umrla od procedure obrezivanja.

Arapski lekar Albukazis, koji je živeo u 12 veku, pisao je o porodici čiji su muški članovi umirali od krvarenja nakon manjih povreda.

Nakon toga, u 1803god., lekar u Filadelfiji po imenu Dr. Džon Konrad Oto, napisao je izveštaj o “postojanju sklonosti ka krvarenju u nekim porodicama“. Prepoznao je da je stanje nasledno kao i da pogađa muškarce. Pratio je oboljenje kroz porodično stablo, natrag, tri generacije, sve do žene koja je živela u Plimutu, Novi Hempšir, 1720-te god..

Reč “Hemofilija“ prvi put se pominje u opisu stanja napisanog od strane Hof-a, Univerzitet u Cirihu, 1828 god..

Zašto se Hemofilija naziva “Kraljevskom bolešću“?

Hemofilija je često nazivana “Kraljevskom bolešću“. Ovo je zbog toga što je Kraljica Viktorija, Kraljica Engleske od 1837 do 1901, bila nosioc. Njeno osmo dete, Leopold, imao je Hemofiliju i patio od čestih krvarenja. Ovo je navedeno u Britanskom Medicinskom žurnalu iz 1868. Leopold je umro od krvarenja u mozak kada je imao 31 godinu, ali ne pre nego je imao decu. Njegova ćerka Alis, bila je nosioc, i njen sin, Viskont Trematon, takođe je umro od krvarenja u mozak 1928 godine.

Istorijski još važnije, jeste posojanje Hemofilije u Ruskoj Carskoj porodici. Dve ćerke Kraljice Viktorije, Alis i Beatrisa, takođe su bile nosioci Hemofilije. One su prenele oboljenje na Špansku, Nemačku i Rusku kraljevsku porodicu.

Aleksandra, unuka Kraljice Viktorije, udala se za Nikolaja, Cara Rusije u ranom dvadesetom veku. Aleksandra, Carica, bila je nosioc Hemofilije, i njen prvi sin, Carević Aleksej, imao je Hemofiliju. Nikolaj i Aleksandra bili su preokuprani zdravstvenim problemima svoga sina u vreme klasnih nemira u Rusiji. Sveštenik Raspućin, stekao je ogroman uticaj u Ruskom dvoru, delimično i zbog toga što je jedini bio u stanju da pomogne mladom Careviću. Koristio je hipnozu kako bi umanjio Aleksejev bol. Upotreba hipnoze, ne samo da je smanjivala bol, nego je i pomagala usporavanju i zaustavljanju dečakovih krvarenja. Bolest naslednika prestola, opterećenje koje je ona predstavljala za Carsku porodicu, i moć zadobijena od strane ludog sveštenika Raspućina, bili su sve faktori koji su vodili Ruskoj Revoluciji 1917.

Šta je istorija Hemofilije u dvadesetom veku?

U dvadesetom veku, lekari su tražili uzrok Hemofilije. Do tada, oni su jednostavno, verovali da su krvni sudovi hemofiličara krhkiji nego je to normalno. U 1930-im, mislili su da su defektni trombociti verovatan razlog. Onda su, 1937, Patek i Tejlor, dva lekara na Harvardu, pronašla da mogu da isprave problem zgrušavanja krvi dodavanjem, istoj, supstance dobijene iz krvne plazme. Ova je nazvana anti-hemofiličnim globulinom. 1944-te, Dr. Pavlovski iz Buenos Aires-a, Argentina, je uradio laboratorijske testove koji su pokazali da krv jednog hemofiličara može da pomogne zaustavljanu krvarenja drugog hemofiličara i obrnuto. On je u suštini naišao na dva hemofiličara, svaki sa različitim Faktorom koji nedostaje, VIII i IX. Ovo je vodilo prepoznavanju dva tipa Hemofilije, A i B, u 1952 god, kao dve različite bolesti.

Šezdesetih, Faktori zgrušavanja, identifikovani su i imenovani. Članak u Prirodi (Nature) iz 1964-te, opisuje proces zgrušavanja do u detalje. Interakcija različitih Faktora u procesu zgrušavanja, nazvana je “koagulacionom kaskadom“.

Pedesetih i šezdesetih, hemofiličari su tretirani infuzijom krvi ili sveže plazme. Nažalost u ovim produktima krvi nije bilo dovoljno Faktora kako bi se zaustavila ozbiljna unutrašnja krvarenja. Većina ljudi sa teškom Hemofilijom kao i neki sa umerenom i blagom umirali su u detinstvu ili ranoj zrelosti. Najčešći uzrok smrtnosti bivalo je krvarenje u nekom od vitalnih organa, posebno mozgu, kao i krvarenja nakon manje operacije ili iole ozbiljnije povrede.

Oni koji bi preživali, bili bi ubogaljeni dugoročnim efektima ponavljanih krvarenja u zglobove. Pritisak masivnih krvarenja u zglobove i mišiće, učinile su Hemofiliju jednom od najbolnijih bolesti poznatih medicini. Onda je 1960-te otkriven krioprecipitat od strane Dr, Judit Pul. Dr. Pul je pronašla da je talog na početku kravljenja krvne plazme bogat faktorom VIII. Po prvi put, dovoljna količina faktora mogla je biti ubrizgana kako bi se kontrolisala ozbiljna krvarenja. Čak su i operacije postale moguće.

Nakon ovoga, u kasnim šezdesetima i ranim sedamdesetima, koncetrati Faktora VIIIi IX postaljali su dostupni. Ovi smrznuto-dehidrirani koncetrati mogli su biti držani kod kuće i biti upotrbljivani po potrebi. Uneli su revoluciju u tretman hemofiličara. Oni su sada mogli biti nezavisni od bolnica. Mogli su putovati, imati stalan posao i nadati se normalnom životu. Na ogromnu nesreću, neki od ovih koncetrata nosili su u sebi viruse prenosive krvlju, kao što su HIV ili HCV. Mnoge osobe sa Hemofilijom inficirane su.

Devedesetih, moderan tretman, upotrebom bezbednijih koncetrata Faktora, ponovo je poboljšao perspektivu (vidi Tabelu 1.). Većina dece, rođena sa Hemofilijom u razvijenim zemljama, danas se mogu radovati dugom, zdravom, aktivnom i produktivnom životu.

Nažalost, samo 20% hemofiličara u svetu uživa taj nivo nege. Oni koji nemaju pristup modernoj terapiji Hemofilije, suočavaju se sa istim neminovnostima kao i potomci Kraljice Viktorije u 18-om veku, životom punim bola, nepokretnosti i ranom smrću.

Tabela 1., Istorija Faktora zgrušavanja u razvijenim zemljama

1. Sveža neprerađena krv 1947
2. Cryoprecipitate (Faktor VIII) 1965
3. Faktor VIII koncetrat (lyophilized, nezagrevan) 1968
4. Faktor VIII koncetrat (lyophilized, tretiran vrelinom)
 Faktor IX koncetrat (lyophilized, tretiran vrelinom)
1985
1985
5.

Faktor VIII koncetrat (napredna viralna inaktivacija, tretman vrelom parom, tretman deterdžentima)

Faktor IX koncetrat (napredna viralna inaktivacija, tretman vrelom parom, tretman deterdžentima)

1987

1988
6.

Faktor VIII visoke čistoće

Faktor IX visoke čistoće

1987
1991
7. Koncetrat Faktora VIII, rekombinantni,dobijen genetskim inženjeringom

Koncetrat Faktora IX, rekombinantni,dobijen genetskim inženjeringom
1993

1998
 
Banner
RocketTheme Joomla Templates